Šta je Haški apostil?

Postoje dve vrste overa ili legalizacija pravnih dokumenata i to su:

1)    Puna legalizacija – za države koje nisu potpisnice Haške konvencije.

2)    Overa Apostilom – za države koje su potpisnice Haške konvencije (trenutno ih je 117).

Haška konvencija je međunarodni ugovor o ukidanju potrebe legalizacije stranih isprava koja je stupila na snagu 5. oktobra 1961. godine. Ovom konvencijom postupak legalizacije je pojednostavljen jer isprava podleže jednom overavanju – potvrđivanju nadležnog tela države koja je izdala ispravu (Apostille).

Konvencijom je određeno na koje javne isprave se primenjuje, a na koje se ne može primeniti.

Ova potvrda se primenjuje na isprave koje izdaju organi ili službenici državnog pravosuđa, javnog tužilaštva, sudskih pisarnica i sudski izvršitelji. Njome se overavaju administrativne isprave, isprave koje je izdao ili overio javni beležnik, službeni navodi o upisima u javne knjige i  službene overe potpisa na privatnim ispravama.

Ne primenjuje se na isprave koje su izdali diplomatsko-konzularni predstavnici i na isprave koje se neposredno odnose na neki trgovinski ili carinski posao.

Potvrda Apostille mora biti sačinjena u skladu sa propisanim obrascem, stavljena na samu ispravu ili njen dodatak. Naslov: „Apostille (Convention de La Haye du 5 octobre 1961)“ mora biti napisan na francuskom jeziku, da bi je organi država ugovornica prepoznali i prihvatili.

Pečat apostil se može  izvaditi samo u Sudu u Kancelariji za međunarodne overe. Važno je naglasiti da se to može obaviti samo u mestu u kome je dokument i izdat.

Svaka institucija ima različite zahteve po pitanju overe prevoda dokumenta, te je najbolje da se klijenti najpre raspitaju kod institucije u koju predaju overeni prevod na koji način je potrebno overiti prevod. Nekada je overa apostilom potrebna na originalnom dokumentu, nekada samo na prevodu, a nekada na oba navedena dokumenta. Takođe, važno je proveriti i da li je sa prevodom potrebno uvezati original ili kopiju dokumenta.

Za neke zemlje potrebno je da Apostil pečat sadrže i originalna dokumenta i prevodi kao što smo gore naveli, i u tom slučaju,  Apostil se stavlja na originalni dokument, sudski tumač prevodi dokument i Apostil i nakon toga se Apostil stavlja na prevod. Apostil na prevod mora staviti sud u kome je sudski tumač, koji je preveo dokument, zaveden.

U Srbiji je za izdavanje potvrde Apostille nadležan Osnovni sud, za javne isprave koje su sastavili, izdali ili overili organi sa sedištem na području tog suda. Ova usluga košta oko 2.000 dinara i procedura overe bude gotova za relativno kratko vreme.

Kao zaključak, važno je napomenuti jednu vrlo važnu tezu, a to je da se overom dokumenta potvrđuje verodostojnost i istinitost samo pečata i potpisa koji su stavljeni na ispravu, ali ne i njen sadržaj.

Haški apostil ima sledeću formu:

A P O S T I L L E

(Convention de la Haye du 5 octobre 1961)

1. Zemlja: ________________________________________

Da je ova javna isprava

2. potpisana od strane _______________________________
3. u svojstvu ______________________________________
4. snabdevanja pečatom, žigom _______________________

_________________________________________________

tvrdi

5. u _______________ 6. na dan ___________________
6. (naziv organa vlasti) ______________________________

_________________________________________________

8. pod br. ________
9. Pečat (žig): 10. Potpis

___________                                                                   ________