Ana Todorović RadetićPiše: Ana Todorović Radetić
Ešel 1:1, Pariz, Francuska
Koncept: kolektiv „Enciklopedija reči“ i Žoris Lakost;
Kompozitor i reditelj: Žoris Lakost
Izvođači: Bianca Iannuzzi, Laurent Deleuil i Denis Chouillet (klavir)
Foto: Frédéric Lovino
Na samom početku 52Bitefa18 publika je imala priliku da pogleda predstavu „Svita br. 3 –EVROPA“ francuskog reditelja Žorisa Lakosta, koji je pre dve godine svojom komadom „Svita br. 2“ osvojio nagradu publike i specijalnu nagradu žirija, sasvim zasluženo.
Ovog puta na sceni gledamo dva izvođača, glumca i glumicu – ujedno i operske pevače, kao i pijanistu koji ih sve vreme prati na klaviru, stvarajući muzičku podlogu koja mnogo toga govori i apostrofira, dajući ritam i intonaciju velikom toku reči koje predstava nosi u sebi.
Reči su ponovo bile u glavnoj ulozi, izvučene iz različitih konteksta, a sa zajedničkim imeniocem – Evropom, koji je najavljen već u naslovu. Kao što je već rečeno pre Festivala, predstave Bitefa će i ovog puta biti politički osvešćene, stavljajući u fokus ne samo ono što muči pojedinca, već i čitavo društvo suočeno sa problemima koje donosi savremeni svet bez ljudi (što je moto ili podnaslov ovogodišnjeg Bitefa). Svet bez pravih ljudi, kako je nagovestio umetnički direktor festivala, Ivan Medenica.
O čemu govori ova zvučna i muzikalna predstava koja još uvek odjekuje u mislima, a progovara na više od dvadeset evropskih jezika?
U njoj se moglo čuti mnogo toga – politički govori, uputstva za ponašanje u slučaju terorističkih napada, govor jutjuberke o kupovini, uputstva za razgovor za posao, reklame za nekretnine, govor zvezde rijaliti programa, terapeutska meditacija, tutorijal za optimizaciju poreza, monolog osobe koja je samu sebe amputirala, glasanje u parlamentu, protest čoveka koga policija obara na zemlju…
A šta je odjeknulo iza ove slagalice reči, koju su samo dva izvođača izvanrednom snagom izraza, a naizgled sa lakoćom izgovorila na tolikom broju različitih jezika?
Odjeknuli su ekonomski problemi radničke klase, toliko slični širom Evrope, manipulacije političkih delovanja, netrpeljivost među nacijama, razmišljanja o ratovima, politička prisila, fatalistički pristup životu, otupelost pojedinca koji ne nalazi smisao u potrošačkom društvu u čijem se vrtlogu našao, zabavljajući se gledanjem rijalitija – „lekom“ za dokolicu.
Posebno mi je bio upečatljiv poslednji monolog jutjuberke u autu. Iscrpljena posle napornog radnog dana, neraspoložena, depresivna i besna, snima video u kome govori koliko loše se oseća. Njen duh je otupeo od lekova, a snaga za promenu ne postoji. Primer umrtvljene i bolesne duše. Da li je i ona takođe jedan od predstavnika sveta bez ljudi, onih koji su zamrli u obesmišljenom životu i ne pronalaze put u svom okruženju, gde vladaju zakoni osiromašene svesti, zatupljene uglavnom pričama o materijalnom uspehu?
Takav pojedinac, koji je podlegao prisilama sistema u kome se najčešće bije bitka za golu egzistenciju, otuđen je sam od sebe i kao biće oseća da nešto duboko nije u redu sa poretkom društva u kome živi, ali nema snage da bilo šta promeni.
U svetu u kome je ljudska potreba za smislom potisnuta, dehumanizacija postaje sveprisutna, a svet ostaje bez ljudi. Ljudi ostaju bez ljudskosti.
Upravo zbog toga je predstava „Svita br. 3 – EVROPA“ dragocena – jer pravi presek i verno odslikava civilizacijski trenutak u kome se danas nalazimo.
Sa druge strane, u senci „Svite br. 2“, „Svita br. 3 – EVROPA“ kao da nije rekla ništa novo. Formalno donekle različite, predstave su semantički takoreći identične. Iako umetnički i moralno značajna, nedostajala je neizvesnost onih predstava koje se mogu nazvati pravim bitefovskim.
Dodaj komentar