О преводу са бугарског на српски (БЛИЗУ, А ДАЛЕКО)

Пише: Елизабета Георгиев

Неписано правило Балкана, када је култура и књижевност у питању, је да се балканске земље међусобно мало познају у том смислу, односно да је егзотичније и инспиративније упознавати културу и књижевност далеких или великих народа, а никакав изазов није упознавати културу и књижевност суседа.

Наравно, један од основних разлога за овакву констатацију јесу историјски турбулентни односи који су утицали и на међусобну културну повезаност балканских земаља, пре свега оних језички блиских, јужнословенских.

Историја Балкана, исписивала је и књижевну историју, и историју међусобног превођења националних књижевности јужнословенских, балканских земаља.

Бугарска, која је језички и културно-историјски, етнолошки и етнографски, као јужнословенска земља, блиска српском културном сензибилитету, у књижевном смислу је веома интересантна и неоткривена у толиком обиму у  коме заслужује да буде откривена.

Бугарски језик припада групи малих језика. Као један од јужнословенских језика, службени је језик у Републици Бугарској којим, као матерњим језиком, говори око 6.8 милиона људи. Стандардни књижевни бугарски језик, новобугарски књижевни језик, своју основу има у североисточном дијалекту, којем су по рођењу припадали главни представници бугарске књижевности XIX века, од Љубена Каравелова, преко Христа Ботева, Петка Славејкова, до Ивана Вазова.

Колико се у Србији зна о бугарској књижевности?

Богата и разноврсна књижевност стварана је на овом језику који се током векова развијао и мењао под утицајем друштвено-историјског окружења. Тако су на бугарски кроз историју утицали грчки, турски, црквенословенски језик. Прича која је у суштини веома слична језичким судбинама осталих јужнословенских народа, које су кројиле историјске прилике и суседни, несловенски народи.

Разумевање бугарског језика и разумевање националне бугарске књижевности, је много лакше једном Србину, Македонцу или Хрвату, него рецимо Енглезу или Немцу.

Међутим, просечан српски читалац у XX веку није имао много прилике да се упозна са суседном, бугарском књижевношћу. Превођено је релативно мало, опет под утицајем историјско-политичких околности, али сасвим довољно да се поштоваоци лепе литературе упознају са најзначајнијим именима бугарске националне књижевности. Бугарска поезија и проза превођена је у часописима, много мање у облику самосталних издања. Али, шездесетих и седамдесетих година, познати роман „Јан Бибијан на месецу“ Елина Пелина, био је обавезна лектира у основним школама у Југославији.

Последњих година, врата међусобне књижевне сарадње српских и бугарских писаца и преводилаца одшкринута су довољно да би сви били задовољни и да сви могу да баце поглед с друге стране. Тако, када је реч о читању књига бугарских аутора у преводу на српски, лепо је истаћи да је интересовање српске читалачке публике за савремену бугарску књижевност порасло. Писци као Алек Попов и Георги Господинов постали су популарни и радо читани у српским библиотекама, а ови и други бугарски књижевници су радо виђени гости на књижевним манифестацијама у Србији. У бази COBISS.rs можемо да пронађемо 361 резултат превода књижевних текстова са бугарског на српски језик. Највећи део тих превода су радови смештени у различитим књижевним часописима.

У следећој табели налазе се подаци о броју издања на годишњем нивоу самосталних књига, монографских публикација у периодо од 2004. до 2014. године.

То су горе поменути преводи Алека Попова и Георги Господинова, као и романи Елене Алексиеве, Емила Андреева, драме Христа Бојчева, поезија Љубомира Левчева и друго.

Савремена бугарска књижевност нуди веома квалитетне ауторе, добре познаваоце балканске душе, који заслужују да буду представљени српским читаоцима. Наравно, овде на сцену ступају преводиоци и издавачи, свесни мисије међусобног повезивања двеју блиских националних књижевности.